fruškoMorski koMo 6

Published on 03/29,2008

 mislim da je već prošlo podne kada sam ponovo ustao. na stolu je bilo hrane. ali pića ne. samo voda. otišao sam u kupatilo i gledao svoju bradu. nisam ličio ninašta. šta bi otac vićentije pomislio. posebno da zna kako pijem kao smuk. umio sam se hladnom vodom i rešio da zaboravim na njega. mala to nije imala u planu. tek kada sam seo za sto da jedem video sam tabak papira i olovku. ovi u srbiji nisu normalni. da pišem olovkom po papiru. bez kapi vina? kada se vrati tražiću da me odvede u obližnju pećinu. onda ću je mlatnuti risom papira po glavi, silovati i onda sve to zapisati. gde sam ja to došao? u svemirski brod pun praljudi? dobro je kad imaju i papir. istog momenta sam shvatio da to mora da je uzela iz nekog šteka za printer, pa sam pojurio po sobama. nigde ništa od kompjutera i štampača. možda se to ovde tretira kao dragocenost. krenuo sam ponovo od sobe do sobe. preturao i gde treba i gde ne treba. po fiokama, ormanima, pregradama. samo neki papiri o mazutu, mazutu. šta li je to – mazut? nije me interesovalo. čak sam malo lupkao i o zidove. ništa. naišao sam na dva sefa. ali ne printer. usput sam pokupio neko palićko vino. jedva progurao sa tim onu hranu i krenuo na našu terasu.

 

vila je bila pusta. kao i ovo bedno vino. mora da je vikend i da radnici iz raznih javno komunalnih preduzeća, kako ih je marija zvala, ne moraju da dolaze na održavanje. bio sam smiren. stajao sam i gledao. i pio. i pratio orla kako kruži. nedaleko. tako slobodan. u stvari, to smo samo mi, sitni ljudi, umislili. to, da je slobodan. lovi čovek. ne znam koliko dugo sam spavao kada sam čuo zvuk motora u daljini. neko se približavao vili. nagnuo sam se preko terase i gledao. iz šume je izronio veliki beli džip. baš beli. baš čudno. mala je izašla i mahnula mi, a mašina je produžila u garažu. opet mi je bilo krivo. ona stvarno ne zna da uživa u samoći. gledao sam je onako sa visine. voleo sam što sam ovde sa njom. voleo sam svaki dan proveden ovde. poslala mi je poljubac i mahnula pre nego što je nestala pod tremom.

 

bio sam zamišljen kada su se vrata lifta zalupila uz tresak. a onda nepoznati glas. vrelo, vrelo, vrelo. ćao dušo, ja sam velja. okrenuo sam se i uplašio. ono što sam mislio da je njena drugarica, bio je njen drug. jako lep, duge kose i tankog glasa. sve mi je bilo jasno. stvarno nije morao da crta, ali nosio je majicu na kojoj je pisalo 'ja sam peder'. udahnuo sam vazduh da se predstavim, ali nije vredelo. nemoj da se štrecaš. do you speak serbian? i mean, you look pretty confused, no? i thought you didn't understand what i was saying. my name is velja, but everybody calls me boki. pružio sam ruku. a mene ozzie. i možemo pričati na srpskom. ja sam srbin iz australije. mislim čist srbin. naglasio sam za svaki slučaj. pu, pu, pu. da li je to tako bitno da se naglašava? ja sam boki, četvrt mađar, četvrt nemac, trećinu srbin i ostatak peder, ne? hihihihi. onda me je privukao i zalepio svoje sitno telo uz moje. ma dođi, hani, da te triput ljubim, sve mi je marija ispričala o tebi, i kako si sladak i dobar jebač i sve naj naj. poljubio me je tri puta. nemoj da brineš, kad se ja ne brinem. marija i ja smo najbolje drugarice. a onda sam čuo malu kako mi dolazi u spas. je li tako slatka? odlepio se od mene ali me je uhvatio za dupe i okrenuo se mariji koja se sa smeškom približavala. overavam ti parče. mnogo je kjut, ne? ajde, dobro ne sevaj tim mačijim očima, neću ga više pipkati. marija mi je prišla i stegla oko struka. sikter sremice! obratila mu se. onda se okrenuna ka meni i mazno pitala. jesi li ručao? hoćeš kafu? opet kafa. tako su često pili taj gusti napitak. odmah sam joj odgovorio. znaš ti šta ja volim da pijem? pogledala me znalački i klimnula glavom. boki je već izašao sa terase i čuli smo ga kako dovikuje čujem da samo ljuštiš čaj, ne?


Trackback URL

http://www.blog.rs/trackback.php?id=22571

Leave a Reply

Dodaj komentar





Zapamti me

One Response to fruškoMorski koMo 6