fruskomorski

posle je sve bilo lakše. to kiselo vino me je ohrabrilo. vidno sam postao sigurniji. osokolio sam se. a vi? kako vi živite od toga?

matora se trgla. valjda nije očekivala ovakvo pitanje od mene. mislim da od mene stvarno nije ništa očekivala. a najmanje da mi čuje glas. opet se nasmejala. sad sam tek video da će gornja dva zuba uskoro da odpadnu. muž ju je baš propisno mlatnuo. mada na licu nije imala modrice.

e, moj sine, pa moja partija živi od toga. a ja živim od partije. jel ti je sad jasnije?

smejala se sama sebi. svojoj mudrosti. opet sam nategao. sad se nisam stresao. ali sam bio za gutljaj hrabriji. ništa mi nije jasno. nategla je i ona. iz čašice, doduše.
vidi, ja radim prljav posao. izdvajam iz đubreta sve što se može recilirati. mislila je reciklirati. čitav dan to radim i nije mi teško. dobila sam ga tek kad sam dobre dve godine odradila posao za partiju, skupila sigurnih glasova po okolini, obradila ljude, te manjince i tako. neću ti ja sad pričati moje obaveze u detalje. jal razumeš? sad je već počela da zapliće jezikom i da se duri. bila je smešna. nastavila je polako.
Pre nego što su me ubacili u gradsku čistoću radila sam u prodavnici. od jutra do mraka, subotom i nedeljom za 150 evra mesečno. el znaš da je to ništa? ona moja pijandura pola toga popije. gladovali smo. tukli se svaki dan. nisam imala ovu sigurnu kuću. e, al kad sam se zaposlila, ma makar 5 puta više. pa ti vidi. ako treba, ma sve ću da radim za te pare. baš me briga. zaključila je. 

sipao sam joj još rakije. linuo sam taj Bermet u sebe do kraja. marija je negde nestala i osećao sam se bespomoćno. pogledao sam aždaju. ispila je čašicu do kraja i nastavila.

idem tako okolo po kućama i pričam priče vikendom. šta mi natuknu u partiji. oni tačno i znaju ko se od političara drogira, ko koga jebe. ove seljanke okolo najviše vole kad im zakucam sa Kurčirom pod miškom i kad razvezem o tome, pa još potkrepim slikom. eto sad je i čanak počeo. već nisam mogao da je pratim. to o drogi, jebanju, koječemu i činiji. o njenim pričama.

da li je tačno to što vi pričate ili baš pričate zato što nije tačno? bio sam svestan da frfljam. izbuljila se u mene i ćutala. možda me nije razumela. odkud ja znam. rekla je. onda je ustala i izašla iz sobe. mala se odmah našla tu, kao da nas je slušala. nije me gledala. samo raspremila sto, uzela me za ruku i povela u sobu. nisam nešto smeo je da pitam. iako sam pijan. nasmejala se.

ajde, slobodno pitaj. mene možeš sve da pitaš. sad sam se i ja nasmejao. nije ni ovo vino tako loše. nisam smeo da je pitam o toj partiji koju pominje. otac vićentije mi je pričao da je mnogo opasna. ta partija. je li to ta komunistička? mala je prsnula u smeh i odvukla me u sobu. pali smo na krevet i smejali se. mora da mi se od toga još više zavrtelo u glavi.

jel se ti drogiraš? pitala me je odjednom.
samo vinom i seksom. odgovorio sam. to je poslednje čega se sećam te noći.

jutro sam dočekao u bunilu, u polusnu. gledao sam sebe kako bežim kroz šumu dok me Švrća juri sa crvenom testerom i krezavo se smeje dovikujući '
tomislave, tomislave, pretesteriću te na pola, kakav si ti to srbin, tomislave, sa takvim imenom?' dok mu je glas postajao sve bliži, tražio sam pogledom stazu.
odjednom je promakla žena u crnini, a za njom postariji čovek u vojničkom odelu. otvorio sam usta, ali glasa nije bilo. onda sam osetio Švrćinu šapu na svom ramenu. probudio sam se u goloj vodi. tek je svitalo. u glavi sam slagao ostatke sna. pokušavao sam da ga rešim. odjednom mi je puklo pred očima. crvena testera. komunistička je. sad sam bio siguran.