fruškoMorski koMo 8

Published on 04/01,2008

aaaa. ti bi htela da mu ja otkrijem tajne svoga bratstva?

 

moraćeš duplo više da me napiješ, ne? marija se nasmejala, zagrlila ga i nešto mu šapnula. dobro de, pričaću mu samo o strejt facama, a ti donesi nešto da prezalogajimo. okrenuo se prema meni. opet je bio onaj stari. slatka moja, ovo ti moram ispričati. uhvatio me za koleno i opasno se približio. to zna samo marija, a sad i ti. rekla mi je da ćeš te stvarčice o kojima ti pričamo štampati tamo dole, ne? klimnuo sam glavom i trudio se da delujem ozbiljno. i pouzdano. doduše, nisam bio siguran da li mi je pošlo za rukom. flaša je već bila prazna. bilo mi je jasno da on ni ne razmišlja o tome. sklonio je ruku i udobno se zavalio. videlo se da već unapred uživa u svojoj priči.

ovo ti je najsvežiji primer. jedna bolnica u blizini. u stvari, nije bolnica, već ono za kerove i mačke, znaš? malo, malo pa nešto nabavljaju, neke aparate. to ti sve ide iz budžeta, ili da ti prevedem, novca poreskih obveznika, tih tvojih običnih ljudi, o kojima pišeš. sad zimus su nabavili neki aparat, zvani pet – verovatno se tako zove pošto se radi o ljubimcima. i naravno, našao se jedan junoša, zelembać novinarčić, a uz to i sin lokalnog glavonje. ne znam kako, nabavio dokumenta, doneo mi čovek originale, ma sve po redu, ne? ovi u bolnici potraživali pola miliončeta od države, na račun nabavke, a u stvari platili pola toga. ostatak podelili međusobno. kupili auta, stanove u okruženju. možeš misliti? i naravno da sam popizdeo! meni ni pinčike. srećom, zelembać ih uhvatio i to sa svim paprima, dokumentovano. moram da ti priznam da nisam navikao da ti mladi deluju tako brzo i efikasno. što je najbolje, iza njega tatica, glavonja. i to prilično veliki. hihihi. odjednom je počeo da se smeje i rukama pokazivao veličinu. verovatno glave. nisam ni uspevao da ga pratim u ovoj priči o kućnim ljubimcima, a kamoli da shvatim zašto se smeje. čekaj, presekao sam ga, sad mi ništa nije jasno. zar mi nisi ispričao da ti je zadatak da takve stvari ne objavljuješ? cerekao se još malo pa nastavio. ma naravno, naravno! ali zar ne shvataš? čitava ta situacija, brzina, dokumenti, tatica!!! sve je to diglo cenu, ne? cimnuo sam Đilkosa, i čovek zavrnuo tatici jaja, tatica zelenku, a ja dobio letovanje u Dubaiju (ono za Maldive je druga priča, to zaboravi). znači letovanje za prvi maj! i sad se smejem. kako je to izgovorio, tako se i uozbiljio. stvarno. ovo je bio jedan od slađih poslova, ne? sad sam već i ja shvatio o čemu se radi. bilo mu je drago kada je video razumevanje na mom licu. a šta je bilo sa ambicioznim novinarem? novinarom? junošom? uspeo sam konačno da sastavim rečenicu. dobio i on neko putovanje, usavršavanje, šta ti ja znam. ma, svi smo nagrađeni. besplatno – pomislio sam. pa zar je moguće da nema mogućnosti da se takve stvari objave? bio sam iznenađen, isto koliko i pijan. uvek ima šanse, moj ozzie, samo je takvih novinara i časopisa sve manje. mislim da ih više ne možeš nabrojati ni na prste dve ruke, samo jedne. pogled mu je već bio leden. gledali smo se u muku. nisam se usuđivao da pitam. nije se usuđivao da kaže. čuli smo da se marija približava iz kuhinje. spustio je ruku na moje koleno i uneo mi se u lice. da, i ubijali su. nećemo više o tome. samo sam klimnuo, i slučajno, sasvim slučajno, u strahu, namignuo. otelo mi se.f


Trackback URL

http://www.blog.rs/trackback.php?id=22747

Leave a Reply

Dodaj komentar





Zapamti me

One Response to fruškoMorski koMo 8