fruškoMorski koMo 2

Published on 03/24,2008

kako se zove ovo mesto? gde smo sada? gledao sam je kako halapljivo jede i čekao odgovor. fruška mora. nisi znao? vidiš, da bi se izgradila ova vila, posečeno je dosta šume. ne znam tačno. a ova planina je nešto kao nacionalni park, pa ima dovoljno. ne brini.

nasmejala se, kao da je to tako normalno i nastavila. svako jutro dolaze radnici gradske čistoće, gde radi moja mama, i sređuju imanje. šišaju travu, održavaju vrt. ona mi je i namestila da radim u ovoj vili, dok nisu tu. to mi je letovanje. prošle godine sam koristila bazen, ali sam zeznula nešto oko pumpe, pa mi je ove godine zabranila. ali, nemoj da brineš, možemo provoditi vreme u dolini, igrati tenis, košarku, svašta. nagnula se i usnama prešla ovlaš po uvetu. svašta, bukvalno. toliko je daleko da se ovde ništa ne čuje. ležao sam na jednoj od terasa i gledao prostrano nebo dok sam se desnom mašio za prelepi beli Krstač. otkrovenje na ovim prostorima. osetio sam kako klizi. vino i ona. zatvorio sam oči.

hajde, ustani. probudio me je njen glas. mala je stajala obučena iznad mene i delovala je nervozno. sad su mi javili. dolaze iz kanalizacije. skočio sam i brzo se obukao. dan je bio topao i dugo je trajao. vino mi je već iščililo iz glave, i to nije bilo dobro. nikako nije bilo dobro. Marija, jel slobodan put do kuhinje na drugom spratu? nestrpljivo me je pogledala. dobro, ali požuri, kreni ovim stepenicama što vode u suteren pa izađi na odmorištu. drži se samo leve strane, pošto radnici dolaze sa desne i proćiće kroz svih sedam kupatila. ajde brzo, ponesi i meni nešto da pojedem, znaš onaj smrdljivi sir i lotos. znao sam da misli na dimljeni losos. i onda idi pravo dole kroz garažu, pa izađi kroz izlaz gde piše 'tereni'. u redu. poslušao sam je. uglavnom sam se i time bavio od kako sam u ovom raju na zemlji. odlučio sam da iskoristim svaki dan. a posle ću pisati. šta me ionako čeka u australiji? rad na crkvenom imanju. o tome joj nisam ni pričao. bolje da ne zna. svako od nas nosi svoj krst. ovo će biti moj mesec odmora od svega. moj mesec zaborava. promicao sam pored raznih soba i nisam se usuđivao da otvaram vrata. žurio sam i srce mi je kucalo, ne znam ni sam zašto. pre nego što sam ušao u kuhinju provirio sam u salon. toliki kič u životu nisam video. skupa imitacija. teške zavese. ulja na zidu. suviše masno za moj stomak naučen na jednostavnost i alkohol. međutim, baš taj alkohol, kao da me je navodio i privukao sebi, ruka mi je sama prišla ormariću i okrenula ključ. bože, ovo nisam video ni kod našeg popa u podrumu. mozak mi je radio brzinom svetlosti i nepogrešivo odabrao matori Porto. prvo belo. sad crno. aaaa, ti si novo meso, a? a? marijin ili matorin? rhrhrh. zaorktao je radnik o uniformi i otperjao. nisam ni stigao da se uplašim. samo su mi noge ostale ukočene. stezao sam flašu. bila je još cela. i puna. to je najbitnije. uleteo sam u kuhinju i pokupio marijinu omiljenu hranu. jedva sam našao put do garaže, a još teže izlaz prema terenima. imao sam utisak da se vrtim po betonskom lavirintu. usred nacionalnog parka. blesavo. ovi ljudi su blesavi. kako je mala samo pričala o sečenju šume, kao da je to normalna stvar, ima je dovoljno. ovoliki bunker od kuće ne bih očekivao ni u prostranstvima sibira, a kamoli u svojoj maloj otadžbini. i ovi radnici. dolaze i rade i nikom ne pričaju, verovatno. možda bi onda izgubili posao. možda. kako je čovek imao obraza da sve saseče i izgradi vilu? kako se nije plašio novinara. pa nije ovo igla u plastu sena. jedna je fruška mora. a možda srbija i nije herojska prapostojbina. možda je sve to bila laž. i zašto me je otac vićentije poslao da pišem o malim ljudima? moje lutanje je trajalo taman koliko i sumanuto razmišljanje. da li mi to bubnja u glavi od seksa, vina i čudnih ljudi, zgrada i priča. exit. izašao sam.


Trackback URL

http://www.blog.rs/trackback.php?id=22284

Leave a Reply

Dodaj komentar





Zapamti me

One Response to fruškoMorski koMo 2



  1. Visit leklerk

    :)
    a zasto pises u muskom rodu? mislis da se zeni ne bi moglo to desiti...ustvari mozda si u pravu, ne bi imalo isti ukus, bilo bi nekako zarobljeno, kao da se crvenkapa zeza sa vukom...
    a ovako je kao da je charls bukowski stigao u srbiju, pre nego sto je postao amerikanac :)

    ps.tnx na svidjanju pjesme



  2. Visit aniram

    morala sam da pocnem u muskom, da se odlepim od sebe (ukoliko je to moguce) i da znas da mi je bas, bas krenulo :o)
    ps. citala sam i druge tvoje tekstove i pesme, ali ova mi bas zapela za mozak



  3. Visit leklerk

    hi hi, marinice, ta je pesmica nastala negde izmedju vina,plafona i tihe muzike, sto bi rekao cika mika antic :)